Idi,
kuda te vodim,
oseti,
znaj istinu...
Ne budi
kamen spoticanja
sam sebi
hrleci izvoru...
Da li je laz,
obmana, sve,
spoznaces
sam...
Ali ako ne smognes
hrabrosti
da saznas
ziveces san...
Zivot...
Prije 14 god.
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
Da, teško je osloboditi se svojih okova sam...
OdgovoriIzbrišiTesko je biti slobodan od misli koje neumitno prolaze dok neminovno ne nestanu, jer one su uzrok sveg bola...vinovnoci sumnje...okovi patnje...:)
OdgovoriIzbrišiDa, ali kada se kroz stihove i oslobodimo misli, bol čežnje ostaje...:)
OdgovoriIzbrišiOstaje ako se vezemo za taj osecaj, ako samo posmatramo, proci ce kao i sve drugo sto se dogadja, pitanje je koliko smo mi identifikovani sa trenutnoscu, utoliko smo taj momenat, a manje autenticnost, izvor...:)
OdgovoriIzbrišiČežnju te vrste ne možeš klasificirati i spremiti u ladicu, kao ni osjećaj nepotpunosti ako zaista nisi potpun. Možeš je maknuti iz fokusa, ali gašenjem misli opet ostaje prisutna. Kao da je utkana u sam Om...:)
OdgovoriIzbrišiNe negiram tvoje iskustvo, ono jeste tvoje, ali nemam slicno, meni jedino sto ostane kada sve obezbojim, osecaj blazenstva, Ananda...ako se moze uopste recima opisati, a da ne oskrnavim dozivljeni osecaj, stanje....:)
OdgovoriIzbriši