Idi,
kuda te vodim,
oseti,
znaj istinu...

Ne budi
kamen spoticanja
sam sebi
hrleci izvoru...

Da li je laz,
obmana, sve,
spoznaces
sam...

Ali ako ne smognes
hrabrosti
da saznas
ziveces san...

Zahvalnost...

Nezni dodir usana,
dotakao me je,
putem pisanih reci,
tim sam poljupcem isceljena...

Zauvek tu,
ostajem,
nepomicna, zadivljena,
nema...

Kao voda,
kada okruzi telo,
lagano nestaje,
zagrlis me bezoblicno...

Jedino prava ljubav,
treperi, mirise, dise,
Udisuci smo, izdisuci smo,
zaborav u predaji bitise...

Samo zelja,
moze da te vrati u sebe,
tada svrati do mene,
zahvalnost zove oprost od tebe...

Preplavljena vecnoscu,
tek tada,
poljlubac praznine,
ovde i sada...