Kazes, kazem, utihnusmo...

Kazes,
nisi me sreo,
pa kako si mogao,
kada tecem...

Kazes,
nigde me nema
ja sam planinska reka,
sto zubori preko oblutaka...

Kazes,
da nadjem sebe,
sto bih se trazila,
ovako sve posmatram iz prikrajka...

Kazes,
mnogo je vremena proslo
od kada me nema,
sta je to spram vecnosti...

Kazes,
bezbroj se pesama obrusilo,
ne znas ti sta je mnogo,
kada lavina krene...

Kazes,
htela sam da me vidis,
ko jos vidi reku ponornicu,
ona je sustvo u svom izvoru...


Kazes,
idi bez povratka,
svaki tok ima svoju utoku,
poniruci izvirem...

Ono sto sada
osecas ti
i ono sto sada
osecam ja,
to je istina,
dragi moj.
Sve ostalo je
iluzorna
tvorevina uma,
koji uporno
pokusava da
kontrolise stvarnost
na svoj nacin.
Dualnost.
Analiza.
Borba suprotnosti.
Samsara.
Zato, zagrli me,
mislima,
okupacu te
osecanjima,
udahni me,
izdahnucu te.
Ni Ti, ni Ja,
Tu gde prestaje sve,
Tek tu,
Ljubav jeste...:)