Kazes,nisi me sreo,
pa kako si mogao,
kada tecem...
Kazes,
nigde me nema
ja sam planinska reka,
sto zubori preko oblutaka...
Kazes,
da nadjem sebe,
sto bih se trazila,
ovako sve posmatram iz prikrajka...
Kazes,
mnogo je vremena proslo
od kada me nema,
sta je to spram vecnosti...
Kazes,
bezbroj se pesama obrusilo,
ne znas ti sta je mnogo,
kada lavina krene...
Kazes,
htela sam da me vidis,
ko jos vidi reku ponornicu,
ona je sustvo u svom izvoru...
Kazes,
idi bez povratka,
svaki tok ima svoju utoku,
poniruci izvirem...
Kaže, jer mu je srce kolebljivo. Kada bol rastanka postane poput usijanog željeza, neće govoriti. Sići će i u sam Had, tražeći te.
OdgovoriIzbriši