Sva u svemu...

Nestajem lagano
u svetlu tame,
odlazim tamo,
odakle se vraca,
jedino kada
ponestane plodova ljubavi...

Zudnji kazem zbogom,
posmatrajuci ravnodusno
odbojnost,
kako se rastapa
u vrtlogu zelja,
kojih vise nema,
jer su utihnule sumnje...

Rastvorena, rasuta,
utopljena,
a opet nekako cela,
imam se, i ako me nema,
van vremena, van prostora,
vecna, blazena,
a opet tako sva u svemu...

Budjenje...

Probudih se,
da izbrisem
uzaludnost...

Probudih se,
da me secanje
vrati zaboravu...

Probudih se,
u susretu s tobom
ostavsi bez tebe...

Probudih se,
da ljubavi
kazem zbogom...

Probudih se,
da sa prvim treptajima
odleprsam u prazninu...

Probudih se,
da uvidim
da sam nista....

Probudjena bdim,
kao svetionik na pucini,
osvetlivsi put...