Zar ce sve nestati
u nepovratu se rastopiti.
Van vremne, van prostora,
zazivelo na trenutak,
Blesnulo, kao da nikad nije ni bilo....
Budim se u osvitu jutra,
okupana jutarnjom rosom,
nevina kao dete,
kao nekad, iznedrila iz zaborava,
kroz utrobu bioloske majke...
Dete,a zena, cedo ljubavi, starica u dusi,
Zove je svetlo na kraju tunela,
tecem, reka zivota u meni mi neda,
da verujem da nicega vise nema,
blesnulo, kao da nikad nije ni bilo...
u nepovratu se rastopiti.
Van vremne, van prostora,
zazivelo na trenutak,
Blesnulo, kao da nikad nije ni bilo....
Budim se u osvitu jutra,
okupana jutarnjom rosom,
nevina kao dete,
kao nekad, iznedrila iz zaborava,
kroz utrobu bioloske majke...
Dete,a zena, cedo ljubavi, starica u dusi,
Zove je svetlo na kraju tunela,
tecem, reka zivota u meni mi neda,
da verujem da nicega vise nema,
blesnulo, kao da nikad nije ni bilo...
Proistekla iz praznine i zakoračivši u vrijeme, luta tamnim labirintima odraza. Obavijena koprenom zaborava i vođena tek slutnjom srca, traži put ka domu svom od iskona. A rijeka života je duboko u njoj ostavila svoje tragove koje će ponijeti sa sobom...
OdgovoriIzbrišiPrelepo receno...:)
OdgovoriIzbriši