Tecan,
ni vruce, ni hladno,
bezosecajno,
a opet tako senzibilno...

Treperim,
ni intenzivno, ni pasivno,
neomedjena,
a opet tako jezgrovita...

Izvirem,
ni ledeno, ni sveze,
tanano, nevidljivo,
a opet tako pitko...

Nema me,
ni tu, ni tamo,
ja sam nista, koje je nigde,
a opet sam "sve jedno"...

Strujimo,
ni ti, ni ja, ni mi,
neodredjeni,
a opet tako upecatljivo jasni...

Tihovanje,
ni tisina, ni sutnja,
zaborav,
a opet tako svesno...

P.S.: Jos uvek "ja"
rastvoren u svemu,
potpunost,
a opet tako jedinstveno jedno...

nastavlja se, inspirisao me nepoznat par, s toga ih pozdravljam...

Svetlucam,
ni da bljesnem, ni da zaiskrim kao zvezdana prasina
ekstaticno,
razlivajuci se, dok ti prelivajuci uvires...:)